Inspiraciju često zamišljamo kao neki magični trenutak – nešto retko i dragoceno, što dolazi u naletima, ponekad neuhvatljivo. Mnogi čekaju na tu inspiraciju, kao na poziv, trenutak prosvetljenja koji će pokrenuti stvaranje. Ali šta ako smo sami krivi što je ne nalazimo? Šta ako je problem u našem pristupu, a ne u njenoj nedostupnosti?

Zapravo, inspiracija je svuda oko nas. Nije rezervisana samo za umetnike ili kreativce; svako ko odluči da otvori oči može je prepoznati u svakodnevici. Ona ne dolazi odjednom, u velikim porcijama – dolazi u delićima, malim trenucima, detaljima koje obično propuštamo.

Kako pronaći inspiraciju? Prvi korak je da prestaneš da je tražiš kao nešto spoljašnje, nešto što treba da se desi samo od sebe. Umesto toga, promeni perspektivu. Posmatraj. Daj sebi vremena da zaista vidiš stvari oko sebe. Započni od onih malih, svakodnevnih momenata koje često zanemarujemo – svetlost koja pada kroz prozor, šum vetra u lišću, reči koje prolaznici razmenjuju na ulici. Sve su to delići inspiracije, samo je pitanje da li ih vidiš.

Inspiracija se rađa iz pristupa, ne iz trenutka. Ako svaki dan posmatraš svet kao mogućnost, kao platno puno potencijala, tvoji projekti više neće zavisiti od "naleta inspiracije" – postaće refleksija tvoje sposobnosti da vidiš ono što drugi previđaju. Ne postoji ograničenje inspiracije, već samo ograničenje našeg pogleda.

Postoje ljudi koji čekaju da ih "pogodi" ideja, i oni koji svakodnevno nalaze inspiraciju u stvarima koje ih okružuju. Kada naučiš da si ti kreator inspiracije, shvatićeš da više nema praznog platna ili zastoja. Svaki deo sveta postaje tvoj resurs. Ako te boje u izlogu podsete na neki trenutak iz detinjstva, zapiši taj osećaj. Ako te arhitektura zgrade inspiriše na oblik, oblikuj. Poenta je da pristupiš stvarima otvoreno, bez pretpostavki i očekivanja – samo posmatraj, sa radoznalošću deteta.

Nema toga "ne mogu da nađem inspiraciju" – ima samo "nisam otvorio oči dovoljno široko".