Da li čekaš da se jednog jutra probudiš i kažeš: „Evo ga, to je to, sada sam spreman!“? Da samopouzdanje samo dođe, onako, niotkuda?

Ako je to tvoj plan, vreme je da ga preispitaš! Samopouzdanje ne dolazi pre akcije – ono je rezultat akcije. To nije nešto što će te „pogoditi“ dok razmišljaš o svom sledećem koraku, već nešto što gradiš kroz delovanje, kroz aktivnost, kroz rad.

Planiranje može biti korisno, ali samo rad donosi ono pravo samopouzdanje. Svaki završen projekat, svaki izazov kroz koji prođeš – to su cigle od kojih se gradi tvoja vera u sebe. Samopouzdanje ne leži u zamišljenoj verziji tebe. Ono raste iz svakog konkretnog koraka, čak i onih malih, nesigurnih.

Kroz rad stičeš iskustvo i veštine. Kada nešto postigneš, koliko god to na prvi pogled delovalo malo, stvaraš osnovu. Znaš da si uspeo jednom, što znači da možeš i drugi put. Svaki sledeći korak postaje lakši. Kao kada gradiš kuću – svaki završeni projekat dodaje sloj stabilnosti tvojoj samouverenosti.

Ali rad ne donosi samo uspehe. Ponekad stvari ne idu po planu. I to je u okej. Neuspeh nije protivnik samopouzdanja – "neuspeh" je deo procesa. I kroz neuspehe učiš. Upoznaješ sopstvene granice, ali i potencijale. Svaka lekcija koju izvučeš, čak i iz neuspeha, čini tvoju veru u sebe realnijom i jačom.

Ako čekaš savršen trenutak da počneš, čekanje će te ostaviti na istom mestu. Savršenstvo ne postoji, ali napredak – on je gotovo uvek moguć. Napredak dolazi iz rada. I što više radiš, to se osećaš sigurnije, ne zato što nikada nećeš pogrešiti, već zato što znaš da možeš da se nosiš s bilo čim.

Postavi sebi pitanje: šta mogu da uradim danas, sada, što će me približiti tamo gde želim da budem? Svaki korak, svaki zadatak, svaka akcija – sve to gradi tvoje samopouzdanje. Samopouzdanje je rezultat onoga što biraš da uradiš.

‍