Svi ti kažu da je ključ napretka rad. I to je tačno – ali nije svaki rad isti.

Možeš provesti 10.000 sati ponavljajući istu tehniku i postati stručnjak… u greškama. Pravi napredak ne dolazi samo od vremena provedenog u radu. Dolazi od svesnog rada – od toga da stalno preispituješ kako radiš i da li možeš bolje.

U svetu dizajna, lako je zapasti u rutinu. Koristiš iste alate, iste metode, ponavljaš ono što ti je već poznato. Ali rutina te ne vodi napred. Ona ti daje iluziju da napreduješ, dok zapravo ostaješ na istom mestu, zarobljen u svom malom krugu komfora.

Zato je ključno da se stalno pitaš: „Da li ovo radim na najbolji mogući način?“. Ako taj odgovor ostane isti predugo, vreme je da ga preispitaš.

Napredak u dizajnu ne dolazi iz autopilota – dolazi iz svesnog donošenja odluka i želje da razumeš proces na dubljem nivou.

Ovde na snagu stupa mentor. Mentor vidi ono što ti ne vidiš. On ti ukazuje na greške pre nego što se ukorene, pomaže ti da izoštriš fokus i vodi te kroz izazove koje bi inače možda predugo rešavao sam.

Možeš učiti kroz pokušaje i greške, ali mentor ti štedi vreme i energiju. Daje ti putokaze tamo gde bi se sam izgubio.

Ali pravi mentor te ne samo vodi, već te izaziva. Postavlja ti pitanja koja nisi postavio sebi, tera te da izađeš iz rutine i podseti te na ono što često zaboraviš – da nije poenta samo raditi, već raditi pametno.

Sledeći put kada sedneš za novi projekat, nemoj se pitati samo „Da li ovo radim dobro?“. Pitaj se: „Da li ovo radim bolje nego juče?“.

Ako taj odgovor ne izazove promenu u načinu na koji radiš, možda je vreme da pronađeš nekog ko će ti pomoći da vidiš ono što sam ne možeš. Jer rad nije dovoljan – svesnost i usmerenje prave razliku između osrednjeg dizajnera i onog koji ostavlja trag.