Tvoji prvi dizajni nastali su iz čiste radoznalosti i radosti. Nije postojala publika, nije bilo tuđih očekivanja. Bila je samo ta iskra u tebi, želja da nešto iznutra izađe u svet, da se izrazi. To je bio trenutak tvoje povezanosti sa nečim dubljim – sa sopstvenom unutrašnjom kreativnom silom, sa izvorom stvaranja koji dolazi iz tvoje duše.

Ali kako rastemo, kako svet počinje da traži rezultate i brojke, lako zaboravimo na tu iskru. Počnemo da se trudimo da udovoljimo tuđim željama, da jurimo rokove i zadovoljimo klijente. I tako, taj osećaj gubi svoj sjaj, i sve češće se osećamo izgubljeno u sopstvenom radu. Ali tvoj put dizajnera nije samo da stvaraš za druge – već da se povezuješ sa sobom.

Dizajn je tvoj način da istražuješ, da putuješ kroz svetove koje nosiš u sebi. Svaki put kad se predaš tom procesu, ulaziš u stanje mira, u flow, gde vreme staje. To je prostor gde sve dobija smisao, gde je svaki potez, svaki oblik, deo jedne veće slike koju ne možeš uvek videti, ali je osećaš. To je tvoj trenutak povezanosti sa sobom, sa univerzalnom silom kreativnosti.

Nikad nemoj zaboraviti svoj početak. Kad god se osećaš izgubljeno, seti se tog osećaja stvaranja iz čiste radosti. To je tvoje svetlo, tvoj kompas. Jer dizajn nije samo stvaranje forme; to je putovanje kroz sopstvenu dušu, kroz beskonačnost mašte koja uvek ima nešto novo da ti pokaže.

Veliki je uspeh u tome da otkriješ deo sebe koji je uvek slobodan, uvek povezan sa izvorom stvaranja, deo koji veruje u čuda. A kada dizajniraš iz tog prostora, tvoj rad postaje mnogo više od posla – postaje deo tebe, deo izraza tvoje duše.

‍